MARIJA LAZAREVIĆ: KAD POSTOJI MOTIVACIJA ONDA NE POSTOJE GRANICE
Intervju sa povodom – Topličanka je razgovarala sa Marijom Lazarević, ženom koja inspiriše.
Poštovana Marija, ovih dana stigli su rezultati za Vaša dva projekta, jedan je podržalo Ministarstvo kulture preko Doma kulture u Brestovcu, a drugi Grad Leskovac. Možete li nam otkriti o čemu je reč?
Ovo nije prvi put da istovremeno radim u jednoj godini na dva projekta. Ministarstvo kulture već treću godinu zaredom podržava projekat koji Dom kulture u Brestovcu radi sa mnom. Ove godine smo dobili sredstva za štampanje novog tiraža knjige „Moja omilјena tetka“ što govori da je ona i dalјe aktuelna i tražena. Neću puno otkrivati. Videćete. Što se tiče drugog mog projekta, on će biti realizovan uz pomoć grada Leskovca i u pitanju je jedna novogodišnja priča, priča o veri u dobro, veri u čuda.
Priča o deci koja nas pokreću da ovaj svet činimo lepšim zarad njih pa i nas. Promocija knjige realizovaće se kroz kreativne radionice za decu. I ja sam veoma zahvalna gradu Leskovcu što peti put zaredom podržava moje ideje i tako pomaže izdanje mojih publikacija čiji je cilј prihvatanje osoba sa invaliditetom u društvu. Pogotovo kada su deca u pitanju. Od malih nogu treba da naučimo da Prihvatamo razlike i Pobeđujemo predrasude.
Za kratko vreme postali se omilјena tetka mnogim mališanima. Kakav je osećaj kada sa decom prelazite barijere i rušite granice. Da li njihova podrška i lјubav znače i lepši i bolјi svet za sve nas?
Godine 2009. postala sam omilјena tetka jednog mališana Jovana, a nakon deset godina se rodila knjiga „Moja omilјena tetka“ inspirisana našim odnosom punim lјubavi i poverenja. Nisam ni pomišlјala da ću od tada postati omilјena tetka ostalih mališana, ali gde god bih otišla videla bih u njihovim očima mnogo lјubavi i otvorenost tih malih umova da prime svaku informaciju o razlikama, barijerama, rešenjima za te barijere.
Deca toliko imaju jednostavna rešenja da kada bi smo njih poslušali 80 posto objekata bi bilo pristupačno za osobe koje se kreću pomoću kolica. Većina njih bi kažu napravilo rampe od drvenih dasaka jer to ne košta mnogo. Moje obavezno pitanje na radionicama u vezi pristupačnosti je: Da li to mnogo košta ili lјudi ne razmišlјaju o tome? I kada vidite da ste u njima pokrenuli želјu da razmišlјaju o tome, da oni prema vama, osobi u kolicima, pokazuju saosećajnost, empatiju i želјu da menjaju svet onda znam da je moja misija ispunjena. I ja se osećam ispunjeno i spremno za nešto novo. Jer deca su moja lјubav i motivacija. Čvrsto verujem da ima nade za bolјi svet, za promene i da će buduće generacije stvarati svet u kome će biti jednakosti i puno lјubavi.
Posetili ste i Vlasotince i tamošnje mališane. Gde je do sada sve putovala tetka Em?
Moja cilјna grupa su pre svega školska i predškolska deca. Prvo je to bio Brestovac i okolna sela, Lipovica, Kutleš, i sva odelјenja koja drži matična škola „Branko Radičević“ iz Brestovca, onda škole iz grada Leskovca, posetili smo i Niš, radionica je bila otvorenog tipa kao i školu „Bubanjski heroji“ u Nišu. U tom gradu sam u amfiteatru Filozofskog fakulteta za studente i odrasle održala promociju svog rada i bilo je divno. Mogu se pohvaliti da je Omilјena tetka promovisana i u Beogradu u jednoj školi u Zemunu, kao i u Trsteniku, Dukatu, a pre nedelјu dana posetila sam i Vlasotince. Sa te radionice nosim posebnu emociju jer sam dobila poziv da mališane posetim opet i da mogu to učiniti bez najave jer sam sada NјIHOVA tetka.
Učestvovali ste u dokumentarnom filmu o spinalnoj mišićnoj atrofiji i on je osvojio prvu nagradu „Zlatna buklija“ u Velikoj Plani. Šta je to što otkriva ovaj film i kakve poruke šalјe?
Na poziv udruženja STOP SMA REPUBLIKA SRBIJA čiji sam član za učešće u dokumentarnom filmu o spinalnoj mišićnoj atrofiji „Ko muku krije ne nalazi leka – Život bez predrasuda i barijera“ sam se bez razmišlјala odazvala. Ja sam u tom dokumentarcu jedan od učesnika i govorim iz ugla obolelih od retke, pa i ne tako retke po mom mišlјenju, progresivne bolesti spinalne mišićne artofije koja dovodi do trajnog invaliditeta.
Cilј tog dokumentarnog filma je da se naše životne priče čuju, da se skrene pažnja kako javnosti tako i ministarstvu iz oblasti zdravstva, za rad i socijalnu politiku, i svima njima uputi apel za saradnju i pomoć u rešavanju problema. Vrlo je bitno da kažemo da je danas dostupan inovativni lek koji se pokazao vrlo efikasnim pogotovo kod dece u smanjenju progresije i da liste čekanja ne smeju da budu duge ako hoćemo zdrave generacije u budućnosti. Inače premijera filma je održana u decembru mesecu u Medija centru, a sada u maju film je dobio i prvu nagradu na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Zlatna buklija u Velikoj Plani.
Vrlo sam ponosna što sam deo te priče i želim da se zahvalim udruženju, scenaristkinji Mariji Krstić i posebno režiseru i snimatelјu Velimiru Stojanoviću Velјi koji je imao strplјenja za sve nas i na emociji koju mi je prižio za vreme tročasovnog snimanja. Nadam se da će se naći načina da film bude predstavlјen u svakom gradu u Srbiji.
Poznati ste po tome što za Vas ne postoje granice. Da li ćete nas uskoro povesti u neku novu avanturu sa tetkom Em?
Kada postoji motivacija onda ne postoje granice. Kada postoji podrška lјudi oko vas onda ima i motivacije. Ja se mogu pohvaliti da imam divne lјude oko sebe počev od porodice, prijatelјa, saradnika, i gde god da se pojavim steknem još veću podršku i svi ti lјudi me guraju napred. Zato nema granica, jer svi zajedno radimo kao tim i zato svuda stižemo. Tako da dâ. Očekujte novu avanturu u koju će vas povesti tetka Em!
Razgovarala: Milica Milenković
МАРИЈА ЛАЗАРЕВИЋ: КАД ПОСТОЈИ МОТИВАЦИЈА ОНДА НЕ ПОСТОЈЕ ГРАНИЦЕ
