SPR1NT – globalna studija otvorenog tipa kod presimptomatskih beba sa 2 ili 3 kopije gena SMN2 starosti do 6 nedelja
Studija je započeta aprila 2018. godine. Cilj studije bio je da se ispita sigurnost i efikasnost genske terapije kod dece sa SMA koja u trenutku testiranja terapije nisu ispoljila simptome bolesti (do 6. nedelje starosti) i koja poseduju 2 ili 3 kopije gena SMN2. Uključivanje novih ispitanika u studiju je završeno. Studija je ukupno obuhvatila 28 ispitanika sa 2 i 3 kopije gena SMN2, kao i jednog ispitanika sa 4 kopije gena SMN2. Ispitanici uključeni u studiju imali su 8-43 dana starosti. Kod svih je primenjena ista doza genske terapije (1,1 x 1014 vg/kg telesne težine) putem spore intravenske infuzije. Ispitanici sa 2 kopije gena SMN2 praćeni su tokom 18 meseci sa ciljem da se postigne samostalno sedenje minimum 30 sekundi. Ispitanici sa 3 kopije gena SMN2 praćeni su 24 meseca sa ciljem da se postigne samostalno stajanje najmanje 3 sekunde u bilo kom trenutku tokom perioda praćenja. Preliminarni rezultati saopšteni su septembra 2020. godine na virtuelnom kongresu Svetskog udruženja za bolesti mišića (World Muscle Society), sa presekom rezultata studije od juna 2020. godine.
Svi ispitanici su preživeli tokom perioda praćenja. Nijedan ispitanik nije imao potrebu za respiratornom podrškom. Svi ispitanici su mogli samostalno da se hrane i napredovali su u težini. Nije bilo novih neželjenih reakcija kao posledica genske terapije, sem povišenih enzima jetre kao prolazne neželjene reakcije na gensku terapiju kod 26 ispitanika. Jedan ispitanik imao je povišene vrednosti troponina i enzima kreatin-fosfokinaze CPK – MB (markeri oštećenja srčanog mišića), ali bez vidljivih kliničkih simptoma. Nijedan ispitanik nije imao smanjene vrednosti trombocita u krvi.
U grupi ispitanika sa dve kopije gena SMN2 svi su postigli na CHOP-INTEND testu broj poena iznad 50, od čega je 7 ispitanika imalo iznad 60, a 5 je imalo maksimalan broj poena – 64. U prvih mesec dana nakon primene genske terapije broj poena prosečno se povećao za 8-9. Od 14 ispitanika, 8 je dostiglo sposobnost samostalnog sedenja. Tri od ovih 8 ispitanika je moglo da stoji uz pomoć pomagala sa 10,1 meseci u proseku, dok je jedan ispitanik stajao samostalno sa 12 meseci. Četiri ispitanika je postiglo sposobnost samostalnog hoda. Šest ispitanika nije još uvek dostiglo razvojni miljokaz kao zdravo dete na osnovu kriterijuma Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Svih 14 ispitanika sa dve kopije gena SMN2 postigli su fine motoričke veštine, dok je 50% (7/14) dostiglo normalan motorni razvoj za uzrast prema kriterijumima SZO.
U grupi ispitanika sa 3 kopije gena SMN2 (15), 4 ispitanika (9,5-12,4 meseci starosti) postigla su sposobnost samostalnog stajanja. Tri ispitanika (12,2-15,1 meseci starosti) postigla su sposobnost samostalnog hoda. Ostali ispitanici još nisu postigli očekivani motorni miljokaz kao zdrava deca prema kriterijumima SZO. Od 15 ispitnika, 14 je postiglo fine motorne veštine kao i zdrava deca.
Nijedan ispitanik nije imao potrebu za bilo kojim vidom mehaničke respiratorne potpore, svi su se hranili isključivo samostalno i svi su dostigli očekivanu prosečnu telesnu težinu očekivanu za uzrast prema kriterijumima SZO.
REFERENCE
https://www.curesma.org/zolgensma-new-data-sep2019/
https://www.curesma.org/zolgensma-data-update-march2020/