Ja sam Stevan Mitić, rođen 1992. godine. Sa četiri godine dobio sam dijagnozu SMA tip 3 i od tada počinje moja borba za mesto u društvu, borba sa barijerama u svakodnevnom životu, preprekama tokom školovanja, na ulici, u prevozu, kod lekara.. bukvalno svuda. Osnovnu školu sam završio u malom mestu Bela Palanka. Tada sam još uvek hodao, otežano i gegavo, ali sam gurao napred. Srednju umetničku školu upisao sam u Nišu. Početkom drugog polugođa bolest uzima maha i ja padam u kolica … i očaj. Ali, ljubav prema umetnosti je bila jača čak i od pomisli da me na rukama nose moji prijatelji čak na treći sprat škole. Ta ljubav je pobedila i uspeo sam da završim školu i svoj život sa barijerama upotpunim slikanjem.  Od svoje desete godine sam član Udruženja distrofičara u Nišu, a od skoro i član njihovog Upravnog odbora. Tada nije bilo udruženja koja su posvećena samo obolelima od SMA, tako da sam svoje aktivnosti usmerio na podizanje svesti o problemima i potrebama svih invalidnih lica. Aktivan sam na tom polju i svojim radovima prezentujem Udruženje i sve članove. Uradio sam korice za tri knjige, pri čemu bih posebno istakao knjigu „ Distrofija bluz“. Imao sam više puta izložbe slika u Oficirskom domu u Nišu koje su uvek bile posećene i propraćene medijski. Moji radovi izloženi su i u Palati Srbije. Učestvujem na raznim manifestacijama, pri čemu bih posebno istakao  Sajam stvaralaštva u Narodnoj banci u Beogradu. Podrška su mi prijatelji koji mi svakog dana pokazuju da još uvek dobrih ljudi na ovom svetu, spremnih da sebe nesebično daju za druge. Moja majka i moja sestra, moja najveća podrška bez kojih ne bih uspeo sve što jesam. Zajedno smo jači, svako na svoji način.

I pored fizičkih barijera, svako može da uspe snagom svoje volje i postane koristan član svoje porodice kao i društva…i uzme život u svoje ruke,koliko god one delovale slabo. Jer iz njih govore srce i duša čija je slobodna neograničena i nesputana.

Svojim znanjem, iskustvom, kroz svoje slike, voleo bih da prezentujem i Udruženje STOP SMA SRB. U borbi za lekove, u borbi za jednakost kroz umetnost kao univerzalan način komunikacije.